Kao talas... - Đorđe Balašević

Negde se pipnu naši mali svemiri

Kada već pomislim da spavaš

Zašumi saten… Tama se uznemiri

I kao talas naiđeš

U školjki tvoga pupka leto zimuje

Tu čuvaš mrve sunca za nas

Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje

Dok kao talas nadireš

I ništa više nije važno

Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas

I niko više nije bitan

Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst

Niz tvoje sapi zvezda pala

Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst

Kao talas izmičeš

Ostavljaš slane kapi bistre

I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš

Ostavljaš varljiv zalog pene

U srcu ove napukle stene koju razbijaš…