Pred Zadnji Sneg - Đorđe Balašević

Kad zadnju brazdu zaorem

Po tragu senke rodine

Procvaće zimske ružice

Po prvi put te godine

Naić'e studen atarom

Kao regiment oklopni

I biću samo mirna vlat

Kad okopni

Ja nemam nigdi nikoga

Al' moja priča, prosta je:

Štogod ih manje zavoleš

Menje ti njih nedostaje

I nisam kadar švindlati

Za sobom skele paliti

Da silom steknem nekog

Kom ću faliti

Obećo sam da te neću pominjati

Bogarati i sudbinu proklinjati

U varoš se preseliti

Orcati i veseliti

Obećo sam srca teška

Obećo sam… Al' jebešga

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana

U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana

Strahovi mladi umiru, priču sam kraju priveo

Još onda kada sam i njih nadživeo

Obećo sam da ću makar za beštiju

Da ću naći lepšu, bolju i veštiju

Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu

I utom pašće i zadnji sneg, preko svih prvih snegova

A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova

Spreman je onaj varati, olovni kantar skovati

Al' danas više ne bih trebo psovati