Sa svog balkona - Svemirko

Sjedim i pušim u nesuđenom mraku

Mhm sad znam što bilo je tad

I sjetim se nekad tih prešućenih riječi

A noć mi da taj skriveni znak

A nebo se vuče u srebrnu traku

A san me ne vuče, to si ti

Sa svog balkona ja te zovem na glas

Sa svog balkona ja te molim za čas

Sa svog balkona ja te zovem na glas

Sa svog balkona ja te molim za čas

A život me valja sve dalje i dalje

Dok ja pijem pod okriljem mraka

Na uglu kod parka ja tebi se nadam

I svanuo je dan, tjeskoba u zraku

I vozim taj auto u srebrnoj traci

A san me ne vuče, to si ti

Sa svog balkona skačem ravno u san

Sa svog balkona viječni snijeg za nas

Sa svog balkona skačem ravno u san